Inflacija u decembru, Vuk i Dusko

12-m inflacija u decembru je pala sa 8,8% u novembru na 6,6%, što je najniža 12-m inflacija od 2000. godine. Rast cena u odnosu na prethodni mesec iznosi 0,1%.

Do usporavanja ukupne inflacije dolazi prvenstveno zbog dalje apresijacije kursa, koji je od poslednje nedelje septembra do poslednje nedelje decembra nominalno apresirao za skoro 5%.

Monetarna politika u Srbiji deluje na cene pretežno preko kursnog kanala, a samo marginalno preko kanala kamatnih stopa i kredita.

Apresijacija kursa utiče na inflaciju preko smanjenja uvoznih i indeksiranih cena. Pored toga, ostali faktori koji su doveli do ovako niske inflacije su slični kao i u prethodnom mesecu: relativno niske cene nafte na svetskom tržištu i sputavanje rasta cena koje su pod administrativnom kontrolom zbog predizborne kampanje.

Cena ovako drastičnog obaranja inflacije je usporavanje privrednog rasta. Restriktivna monetarna politika je negativno uticala na privredni rast, koji je u trećem kvartalu pokazao znake usporavanja, a preliminarni podaci iz oktobra i novembru ukazuju da je usporavanje ozbiljnije.

U Q1 2007 možemo očekivati rasplamsavanje inflacije (porast na preko 10% na 12-m nivou) zbog:
• već započetog popuštanja monetarne politke (27. decembra referenta kamatna stopa NBS na 2w repo instrumente je spuštena za 150bp i sada iznosi 14%),
• predviđene povećane fiskalne potrošnje koju odlazeća vlada ostavlja narednoj,
• korekcije cena pod administrativnom kontrolom (poskupljenje struje, stambeno komunalnih usluga, kao i cigareta zbog povećanja akciza),
• očekivane stabilizacije nominalnog kursa dinara prema evru.

Bosa i demografija

Kad smo vec krenuli u ovom pravcu, zelim da cestitam Bosi za direktno ucesce u poboljsanju buducih demografskih karakteristika Srbije!!!

Odgovor, o vremenskom horizontu

Sonja je pokrenula tako temu, o vremenskom horizontu na koje se naša istraživanja i razmišljanja odnose. Verovatno u nasem dnevno ekonomskom angažmanu ponekad, a i često, gubimo pravu viziju i široku sliku problema koje analiziramo. Ovo istraživanje opština je ostavilo odredjeni "impact" na našu malu skupinu, onako došlo je do prirodnog pomeranja pažnje na demografiju (što uopšte nije trivijalna tema). U suštini, pošto nam reforme još uvek traju, moramo da razmišljamo o tome u kakvom ćemu društvu nekad, u budućnosti da živimo, i šta mi možemo po tom pitanju da uradimo. Možda za sada naš angažman svodi na to da postavljamo prava pitanja, i da produbljujemo znanja, i zračimo javnost (koja apsolutno ni o čemu ne milsli ) sa našim analizama i zaključcima o tome. A kasnije .... let s see :)

Za danas toliko
v.

Dugorocnost i dugovecnost

Pogledajte ovaj komentar sa 'demography matters' bloga:

"[Serbia's] external debt, sustainable public finance, and high individual indebtedness all combine to make for a very difficult environment moving forward, and the additional problem of the 'demographic whammy' (which most observers don't even start to think about) would seem to mean that the future of this small but significant country would appear to be incredibly bleak."

Moram da priznam da sam srecna sto smo u QM-u poceli da obracamo paznju na dugorocnije aspekte ekonomskog rasta i razvoja prvo sa Lidijinim i Goranovim tekstom o zivotnoj sredini, a potom i kroz lupu o demografiji koju spremamo za sledeci broj. Kroz ovo se potezu i bitna egzistencijalna pitanja! Da li mislite da smo u zivotu (kako u profesionalnom tako i u privatnom) okrenuti ka dugorocnim vizijama, tj. koliko se podsecamo zasto radimo sve ovo sto radimo? Super je pracenje kvartalnih trendova, ali da li razmisljamo zbog cega to radimo? Ne treba ni preterivati u dugorocnoj viziji, ali nije s goreg s vremena na vreme pritisnuti refresh na nasim explorerima dok istrazujemo teme za naredni broj. Sta mislite o tome?

Agregatna tražnja

Dragi svi, ovo nismo prodiskutovali a čini mi se da mozda nije bas toliko trivijalno. Naime pored toga sto cene padaju zbog pada kursa, imam osećaj da je došlo i do pada agregatne tražnje, a ovaj pad je vezan za apresijaciju dinara. Naime u bop-u se vidi da priliv deviza kroz menjačke poslove jako usporava u Q3. Sa druge strane devizna štednja raste. Smatramo da je priliv deviza proxy za nezvanične doznake. Medjutim , nema razloga da do pada ovih doznaka (kao priliva dodje), vec mislim da je rec o mikroekonomskom ponasanju potrosaca. Evro pada sa 86 na 80, ako zamenim danas evre nerviram se što nisam zamenio juce, gubim pare, daj da sačekam. Ili ću te pare staviti u banku (sto objasnjava rast NDS) ili cu ih držati u džepu. Neka gruba procena je da je min 100 miliona evra manje iskoriscenjo za potrosnju u Q3, po ovom osnovu odloženog trošenja deviza. Dakle, pad kursa (pored svega ostalog) u ekonomiji u kojoj su doznake oko 12% gdp - a dovodi do (verujem privremenog) pada marginalne sklonosti ka potosnji deviznih sredstava, i do skoka u marg. sklonosti ka stednji.

Ovo pisem ne bi li me neko demantovao, ili sugerisao alternativno objasnjenje. Comments wellcome , lol, v

Kvalitet domacih vesti

B92 je objavio sledecu vest:
"Železara „Ju-Es stil“ je ove godine u odnosu na prethodnu povećala proizvodnju za 30 odsto. Zahvaljujući pokretanju proizvodnje na drugoj visokoj peći, koja nije radila 18 godina, proizvodnja čelika u Srbiji veća je za 50 odsto. Srbija je ove godine izvezla čelika u vrednosti od 1,3 milijarde dolara. „Ju-Es stil“ je i najveći srpski izvoznik."

Danko je sa pravom ukazao da je ta cifra nerealna, tako da sam je proverio. Izvoz gvozdja i celika u 2005 iznosi oko 495 miliona evra (oko 675 miliona dolara) dok u prvih 9 meseci 2006 iznosi 504 miliona evra (oko 650 miliona dolara) sto je daleko ispod 1,3 milijarde koju koje je objavio B92.

World economic outlook database
http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/02/data/weoselco.aspx?g=2001&sg=All+countries

Inflacija u novembru, Vuk i Dusko

Međumesečna inflacija u novembru iznosi 0,8%, što predstavlja ubrzanje, pa je to najviša međumesečna inflacija od maja. Međutim, 12-m inflacija je nastavila sa usporavanjem, mada je ono nešto manje od očekivanog.

U novembru 12-m inflacija iznosi 8,8%. U prvoj polovini godine prosečna 12-m inflacija je bila 15,1%, u Q3 12,5%, a očekivana za Q4 je 8,4%. Procenjujemo da će inflacija na kraju godine biti nešto viša od 7%.

Na inflaciju utiču nekoliko faktora koji deluju u različitom smeru. Na usporenje inflacije direktno utiču: apresijacija dinara, pad cena nafte i ograničavanje rasta cena koje su pod administrativnom kontrolom. Sa druge strane, inflaciju podgrevaju: jača predizborna fiskalna potrošnja i povećano trošenje deviznih doznaka nakon promene u očekivanjima kretanja kursa.

Detaljnije objašnjenje ovih efekata:

Apresijacija dinara do koje dolazi kako zbog restriktivne monetarne politike, tako i zbog snažnih deviznih priliva iz inostranstva je glavni uzrok usporavanja inflacije. Kurs je od početka godine realno apresirao 11,7 %, a od avgusta 4,1%. Nominalna apresijacija od početka godine je 8,1%, a od avgusta 4,8%. Ovako snažna apresijacija se neminovno odrazila na usporavanje inflacije jer se procenjuje da u Srbiji uticaj promene kursa na inflaciju iznosi između 0,35 do 0,5 (tj. ako kurs apresira za 1% inflacija se smanji za 0,35% do 0,5%). Jačanje kursa, uz izvesno kašnjenje, dovodi do pada cena uvoznih proizvoda i pritiska na domaće cene. Sa druge strane, zvanične i nezvanične doznake, koje se u zemlju slivaju u evrima, čine značajan deo domaće agregatne tražnje (2,5 milijarde evra u 2005 ili 12% GDP). Pri snažnoj nominalnoj apresijaciji, koja je počela u julu, građani su oklevali da troše ova sredstva, jer očekuju da je slabljenje evra privremeno, pa bi time izgubili na kursnim razlikama. To privremeno uzdržavanje u potrošnji je svakako bitno doprinelo usporavanju inflacije od juna do oktobra. Međutim, očigledno je da nakon više meseci apresijacije dolazi do promene u očekivanjima kretanja kursa (očekuje se konstantan nominalan kurs ili čak dalja apresijacija). Sredstva iz doznaka (zvaničnih i nezvaničnih) se sada troše i to dovodi do povećane tražnje, pa je to verovatno jedan od uzroka što je međumesečna inflacija u novembru ubrzala.

Cene nafte na svetskim tržištima u poslednjih 3 meseca neprekidno padaju, pa nakon istorijskog maksimuma u avgustu, u novembru dostižu najniže vrednosti od početka godine. Cena nafte tipa Ural je u odnosu na avgust pala preko 20%. Ovo dovodi do pada nebaznih cena (pre svega goriva).

Ne dolazi do prilagođavanja cena pod administrativnom kontrolom, zbog predizbornog ciklusa. Pored cena energije, u poslednjih nekoliko meseci one najviše doprinose padu nebazne inflacije, koja opet značajno obara ukupnu inflaciju.

Rebalans budžeta i povećana fiskalna potrošnja očigledno počinju da utiču u smislu povećanja inflacije.