Inflacija u decembru, Vuk i Dusko

12-m inflacija u decembru je pala sa 8,8% u novembru na 6,6%, što je najniža 12-m inflacija od 2000. godine. Rast cena u odnosu na prethodni mesec iznosi 0,1%.

Do usporavanja ukupne inflacije dolazi prvenstveno zbog dalje apresijacije kursa, koji je od poslednje nedelje septembra do poslednje nedelje decembra nominalno apresirao za skoro 5%.

Monetarna politika u Srbiji deluje na cene pretežno preko kursnog kanala, a samo marginalno preko kanala kamatnih stopa i kredita.

Apresijacija kursa utiče na inflaciju preko smanjenja uvoznih i indeksiranih cena. Pored toga, ostali faktori koji su doveli do ovako niske inflacije su slični kao i u prethodnom mesecu: relativno niske cene nafte na svetskom tržištu i sputavanje rasta cena koje su pod administrativnom kontrolom zbog predizborne kampanje.

Cena ovako drastičnog obaranja inflacije je usporavanje privrednog rasta. Restriktivna monetarna politika je negativno uticala na privredni rast, koji je u trećem kvartalu pokazao znake usporavanja, a preliminarni podaci iz oktobra i novembru ukazuju da je usporavanje ozbiljnije.

U Q1 2007 možemo očekivati rasplamsavanje inflacije (porast na preko 10% na 12-m nivou) zbog:
• već započetog popuštanja monetarne politke (27. decembra referenta kamatna stopa NBS na 2w repo instrumente je spuštena za 150bp i sada iznosi 14%),
• predviđene povećane fiskalne potrošnje koju odlazeća vlada ostavlja narednoj,
• korekcije cena pod administrativnom kontrolom (poskupljenje struje, stambeno komunalnih usluga, kao i cigareta zbog povećanja akciza),
• očekivane stabilizacije nominalnog kursa dinara prema evru.

Bosa i demografija

Kad smo vec krenuli u ovom pravcu, zelim da cestitam Bosi za direktno ucesce u poboljsanju buducih demografskih karakteristika Srbije!!!

Odgovor, o vremenskom horizontu

Sonja je pokrenula tako temu, o vremenskom horizontu na koje se naša istraživanja i razmišljanja odnose. Verovatno u nasem dnevno ekonomskom angažmanu ponekad, a i često, gubimo pravu viziju i široku sliku problema koje analiziramo. Ovo istraživanje opština je ostavilo odredjeni "impact" na našu malu skupinu, onako došlo je do prirodnog pomeranja pažnje na demografiju (što uopšte nije trivijalna tema). U suštini, pošto nam reforme još uvek traju, moramo da razmišljamo o tome u kakvom ćemu društvu nekad, u budućnosti da živimo, i šta mi možemo po tom pitanju da uradimo. Možda za sada naš angažman svodi na to da postavljamo prava pitanja, i da produbljujemo znanja, i zračimo javnost (koja apsolutno ni o čemu ne milsli ) sa našim analizama i zaključcima o tome. A kasnije .... let s see :)

Za danas toliko
v.

Dugorocnost i dugovecnost

Pogledajte ovaj komentar sa 'demography matters' bloga:

"[Serbia's] external debt, sustainable public finance, and high individual indebtedness all combine to make for a very difficult environment moving forward, and the additional problem of the 'demographic whammy' (which most observers don't even start to think about) would seem to mean that the future of this small but significant country would appear to be incredibly bleak."

Moram da priznam da sam srecna sto smo u QM-u poceli da obracamo paznju na dugorocnije aspekte ekonomskog rasta i razvoja prvo sa Lidijinim i Goranovim tekstom o zivotnoj sredini, a potom i kroz lupu o demografiji koju spremamo za sledeci broj. Kroz ovo se potezu i bitna egzistencijalna pitanja! Da li mislite da smo u zivotu (kako u profesionalnom tako i u privatnom) okrenuti ka dugorocnim vizijama, tj. koliko se podsecamo zasto radimo sve ovo sto radimo? Super je pracenje kvartalnih trendova, ali da li razmisljamo zbog cega to radimo? Ne treba ni preterivati u dugorocnoj viziji, ali nije s goreg s vremena na vreme pritisnuti refresh na nasim explorerima dok istrazujemo teme za naredni broj. Sta mislite o tome?

Agregatna tražnja

Dragi svi, ovo nismo prodiskutovali a čini mi se da mozda nije bas toliko trivijalno. Naime pored toga sto cene padaju zbog pada kursa, imam osećaj da je došlo i do pada agregatne tražnje, a ovaj pad je vezan za apresijaciju dinara. Naime u bop-u se vidi da priliv deviza kroz menjačke poslove jako usporava u Q3. Sa druge strane devizna štednja raste. Smatramo da je priliv deviza proxy za nezvanične doznake. Medjutim , nema razloga da do pada ovih doznaka (kao priliva dodje), vec mislim da je rec o mikroekonomskom ponasanju potrosaca. Evro pada sa 86 na 80, ako zamenim danas evre nerviram se što nisam zamenio juce, gubim pare, daj da sačekam. Ili ću te pare staviti u banku (sto objasnjava rast NDS) ili cu ih držati u džepu. Neka gruba procena je da je min 100 miliona evra manje iskoriscenjo za potrosnju u Q3, po ovom osnovu odloženog trošenja deviza. Dakle, pad kursa (pored svega ostalog) u ekonomiji u kojoj su doznake oko 12% gdp - a dovodi do (verujem privremenog) pada marginalne sklonosti ka potosnji deviznih sredstava, i do skoka u marg. sklonosti ka stednji.

Ovo pisem ne bi li me neko demantovao, ili sugerisao alternativno objasnjenje. Comments wellcome , lol, v