World Resources Institute
http://earthtrends.wri.org/searchable_db/index.php
Odlicna baza podataka, sirok spektrar tema poput: biodiverziteta, poljoprivrede, stanovnistva, energetike itd.
World Bank WDI
http://devdata.worldbank.org/data-query/
Takodje odlicna baza sa sirokim spektrom tema: GDP, GNI, populacija, obrazovanje, energetika itd.
International Telecommunication Union
http://www.itu.int/ITU-D/ict/statistics/
Uporedni podaci o telekomunikacijama i IT-u za razne zemlje.
Tuesday, February 13, 2007
Inflacija u januaru, Vuk i Dusko
Niska inflacija u januaru (6,5% na međugodišnjem nivou) je u skladu sa očekivanjima da početkom godine neće dolaziti do bitnijeg povećanja cena. Ozbiljnija poskupljenja će uslediti u martu i aprilu kada nas očekuje poskupljenje struje i stambeno-komunalnih usluga. Ova poskupljenja (struje i komualnih usluga) će povećati međugodišnju inflaciju za dva do tri procentna poena. Takođe, poskupljenja struje će verovatno indirektno doprineti i drugim poskupljenjima.
Usporavanje inflacije koje je počelo od druge polovine prethodne godine, nastavljeno je i u januaru. Međugodišnja inflacija u januaru iznosi 6,5%, što je još niže od 6,6% u decembru prošle godine, i ujedno nova najniža vrednost inflacije u poslednjih 15 godina. Mesečna inflacija u januaru (inflacija u odnosu na prethodni mesec) iznosi 0,4%.
Bazna inflacija (komponenta inflacije koja prati cene koje se tržišno formiraju i nisu pod direktnom kontrolom države) je takođe nastavila da usporava – na međugodišnjem nivou bazna inflacija u januaru iznosi 5,3% (u decembru 5,9%), a u odnosu na decembar 2006. bazne cene u januaru su nepromenjene.
Kurs evra i dalje je glavno sredstvo stabilizacije cena. Iako je nominalni kurs evra stabilan (nešto ispod 80 dinara za evro), realni kurs nastavlja da apresira. Ova realna apresijacija dalje utiče na smanjenje uvoznih cena, pa zbog pritiska, konkurencije kako domaće tako i inostrane, dovodi do smanjivanja inflacije.
Niskoj inflaciji je doprineo i dalji pad cena nafte u januaru. Prosečna cena nafte tipa Ural na međunarodnim tržištima je u januaru bila 15% niža od one u decembru. Da su cene nafte ostale na nivou iz aprila, inflacija na kraju 2006. ne bi bila 6,6%, već 7,3% (da su ostale na rekordnom nivou iz avgusta, bila bi 7,8%)
Restriktivni potezi monetarne politike su značajno uticali na usporavanje rasta kredita: rast kredita privredi je u decembru potpuno zaustavljen, a rast kredita stanovništvu je osetno usporen (na 64% na međugodišnjem nivou, dok je u martu međugodišnji rast kredita stanovništvu iznosio 100%). Postoji rizik da zaustavljanje kredita privredi može da dovede do usporavanja ekonomskog rasta. Pored toga, kroz devizno tržište, NBS je u januaru povukla dinara u vrednosti od oko 400 miliona evra, čime je dodatno smanjila novčanu masu. S druge strane, referenta kamatna stopa NBS (stopa na dvonedeljne repo ugovore) je u januaru ponovo smanjena i sada iznosi 13%.
Fiskalna potrošnja u decembru, iako osetno popuštena, nije toliko ekspanzivna kao što se očekivalo. Naime, planirana realizacija NIP-a nije ni blizu ostvarena (u Q4 je na ime NIP-a potrošeno oko 10 milijardi dinara, a planirano je 30 milijardi). Takođe, iako beležimo značajno povećanje plata u javnom sektoru, smanjeni su razni dodaci na plate, tako da neto efekat nije toliko značajan kao što se predviđalo.
Ne tako ekspanzivna fiskalna politika kombinovana sa veoma restriktivnom monetarnom politikom dovela je do dalje dezinflacije u januaru.
Usporavanje inflacije koje je počelo od druge polovine prethodne godine, nastavljeno je i u januaru. Međugodišnja inflacija u januaru iznosi 6,5%, što je još niže od 6,6% u decembru prošle godine, i ujedno nova najniža vrednost inflacije u poslednjih 15 godina. Mesečna inflacija u januaru (inflacija u odnosu na prethodni mesec) iznosi 0,4%.
Bazna inflacija (komponenta inflacije koja prati cene koje se tržišno formiraju i nisu pod direktnom kontrolom države) je takođe nastavila da usporava – na međugodišnjem nivou bazna inflacija u januaru iznosi 5,3% (u decembru 5,9%), a u odnosu na decembar 2006. bazne cene u januaru su nepromenjene.
Kurs evra i dalje je glavno sredstvo stabilizacije cena. Iako je nominalni kurs evra stabilan (nešto ispod 80 dinara za evro), realni kurs nastavlja da apresira. Ova realna apresijacija dalje utiče na smanjenje uvoznih cena, pa zbog pritiska, konkurencije kako domaće tako i inostrane, dovodi do smanjivanja inflacije.
Niskoj inflaciji je doprineo i dalji pad cena nafte u januaru. Prosečna cena nafte tipa Ural na međunarodnim tržištima je u januaru bila 15% niža od one u decembru. Da su cene nafte ostale na nivou iz aprila, inflacija na kraju 2006. ne bi bila 6,6%, već 7,3% (da su ostale na rekordnom nivou iz avgusta, bila bi 7,8%)
Restriktivni potezi monetarne politike su značajno uticali na usporavanje rasta kredita: rast kredita privredi je u decembru potpuno zaustavljen, a rast kredita stanovništvu je osetno usporen (na 64% na međugodišnjem nivou, dok je u martu međugodišnji rast kredita stanovništvu iznosio 100%). Postoji rizik da zaustavljanje kredita privredi može da dovede do usporavanja ekonomskog rasta. Pored toga, kroz devizno tržište, NBS je u januaru povukla dinara u vrednosti od oko 400 miliona evra, čime je dodatno smanjila novčanu masu. S druge strane, referenta kamatna stopa NBS (stopa na dvonedeljne repo ugovore) je u januaru ponovo smanjena i sada iznosi 13%.
Fiskalna potrošnja u decembru, iako osetno popuštena, nije toliko ekspanzivna kao što se očekivalo. Naime, planirana realizacija NIP-a nije ni blizu ostvarena (u Q4 je na ime NIP-a potrošeno oko 10 milijardi dinara, a planirano je 30 milijardi). Takođe, iako beležimo značajno povećanje plata u javnom sektoru, smanjeni su razni dodaci na plate, tako da neto efekat nije toliko značajan kao što se predviđalo.
Ne tako ekspanzivna fiskalna politika kombinovana sa veoma restriktivnom monetarnom politikom dovela je do dalje dezinflacije u januaru.
Subscribe to:
Posts (Atom)
