B92 je objavio sledecu vest:
"Železara „Ju-Es stil“ je ove godine u odnosu na prethodnu povećala proizvodnju za 30 odsto. Zahvaljujući pokretanju proizvodnje na drugoj visokoj peći, koja nije radila 18 godina, proizvodnja čelika u Srbiji veća je za 50 odsto. Srbija je ove godine izvezla čelika u vrednosti od 1,3 milijarde dolara. „Ju-Es stil“ je i najveći srpski izvoznik."
Danko je sa pravom ukazao da je ta cifra nerealna, tako da sam je proverio. Izvoz gvozdja i celika u 2005 iznosi oko 495 miliona evra (oko 675 miliona dolara) dok u prvih 9 meseci 2006 iznosi 504 miliona evra (oko 650 miliona dolara) sto je daleko ispod 1,3 milijarde koju koje je objavio B92.
Thursday, November 30, 2006
World economic outlook database
http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/02/data/weoselco.aspx?g=2001&sg=All+countries
http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2006/02/data/weoselco.aspx?g=2001&sg=All+countries
Inflacija u novembru, Vuk i Dusko
Međumesečna inflacija u novembru iznosi 0,8%, što predstavlja ubrzanje, pa je to najviša međumesečna inflacija od maja. Međutim, 12-m inflacija je nastavila sa usporavanjem, mada je ono nešto manje od očekivanog.
U novembru 12-m inflacija iznosi 8,8%. U prvoj polovini godine prosečna 12-m inflacija je bila 15,1%, u Q3 12,5%, a očekivana za Q4 je 8,4%. Procenjujemo da će inflacija na kraju godine biti nešto viša od 7%.
Na inflaciju utiču nekoliko faktora koji deluju u različitom smeru. Na usporenje inflacije direktno utiču: apresijacija dinara, pad cena nafte i ograničavanje rasta cena koje su pod administrativnom kontrolom. Sa druge strane, inflaciju podgrevaju: jača predizborna fiskalna potrošnja i povećano trošenje deviznih doznaka nakon promene u očekivanjima kretanja kursa.
Detaljnije objašnjenje ovih efekata:
Apresijacija dinara do koje dolazi kako zbog restriktivne monetarne politike, tako i zbog snažnih deviznih priliva iz inostranstva je glavni uzrok usporavanja inflacije. Kurs je od početka godine realno apresirao 11,7 %, a od avgusta 4,1%. Nominalna apresijacija od početka godine je 8,1%, a od avgusta 4,8%. Ovako snažna apresijacija se neminovno odrazila na usporavanje inflacije jer se procenjuje da u Srbiji uticaj promene kursa na inflaciju iznosi između 0,35 do 0,5 (tj. ako kurs apresira za 1% inflacija se smanji za 0,35% do 0,5%). Jačanje kursa, uz izvesno kašnjenje, dovodi do pada cena uvoznih proizvoda i pritiska na domaće cene. Sa druge strane, zvanične i nezvanične doznake, koje se u zemlju slivaju u evrima, čine značajan deo domaće agregatne tražnje (2,5 milijarde evra u 2005 ili 12% GDP). Pri snažnoj nominalnoj apresijaciji, koja je počela u julu, građani su oklevali da troše ova sredstva, jer očekuju da je slabljenje evra privremeno, pa bi time izgubili na kursnim razlikama. To privremeno uzdržavanje u potrošnji je svakako bitno doprinelo usporavanju inflacije od juna do oktobra. Međutim, očigledno je da nakon više meseci apresijacije dolazi do promene u očekivanjima kretanja kursa (očekuje se konstantan nominalan kurs ili čak dalja apresijacija). Sredstva iz doznaka (zvaničnih i nezvaničnih) se sada troše i to dovodi do povećane tražnje, pa je to verovatno jedan od uzroka što je međumesečna inflacija u novembru ubrzala.
Cene nafte na svetskim tržištima u poslednjih 3 meseca neprekidno padaju, pa nakon istorijskog maksimuma u avgustu, u novembru dostižu najniže vrednosti od početka godine. Cena nafte tipa Ural je u odnosu na avgust pala preko 20%. Ovo dovodi do pada nebaznih cena (pre svega goriva).
Ne dolazi do prilagođavanja cena pod administrativnom kontrolom, zbog predizbornog ciklusa. Pored cena energije, u poslednjih nekoliko meseci one najviše doprinose padu nebazne inflacije, koja opet značajno obara ukupnu inflaciju.
Rebalans budžeta i povećana fiskalna potrošnja očigledno počinju da utiču u smislu povećanja inflacije.
U novembru 12-m inflacija iznosi 8,8%. U prvoj polovini godine prosečna 12-m inflacija je bila 15,1%, u Q3 12,5%, a očekivana za Q4 je 8,4%. Procenjujemo da će inflacija na kraju godine biti nešto viša od 7%.
Na inflaciju utiču nekoliko faktora koji deluju u različitom smeru. Na usporenje inflacije direktno utiču: apresijacija dinara, pad cena nafte i ograničavanje rasta cena koje su pod administrativnom kontrolom. Sa druge strane, inflaciju podgrevaju: jača predizborna fiskalna potrošnja i povećano trošenje deviznih doznaka nakon promene u očekivanjima kretanja kursa.
Detaljnije objašnjenje ovih efekata:
Apresijacija dinara do koje dolazi kako zbog restriktivne monetarne politike, tako i zbog snažnih deviznih priliva iz inostranstva je glavni uzrok usporavanja inflacije. Kurs je od početka godine realno apresirao 11,7 %, a od avgusta 4,1%. Nominalna apresijacija od početka godine je 8,1%, a od avgusta 4,8%. Ovako snažna apresijacija se neminovno odrazila na usporavanje inflacije jer se procenjuje da u Srbiji uticaj promene kursa na inflaciju iznosi između 0,35 do 0,5 (tj. ako kurs apresira za 1% inflacija se smanji za 0,35% do 0,5%). Jačanje kursa, uz izvesno kašnjenje, dovodi do pada cena uvoznih proizvoda i pritiska na domaće cene. Sa druge strane, zvanične i nezvanične doznake, koje se u zemlju slivaju u evrima, čine značajan deo domaće agregatne tražnje (2,5 milijarde evra u 2005 ili 12% GDP). Pri snažnoj nominalnoj apresijaciji, koja je počela u julu, građani su oklevali da troše ova sredstva, jer očekuju da je slabljenje evra privremeno, pa bi time izgubili na kursnim razlikama. To privremeno uzdržavanje u potrošnji je svakako bitno doprinelo usporavanju inflacije od juna do oktobra. Međutim, očigledno je da nakon više meseci apresijacije dolazi do promene u očekivanjima kretanja kursa (očekuje se konstantan nominalan kurs ili čak dalja apresijacija). Sredstva iz doznaka (zvaničnih i nezvaničnih) se sada troše i to dovodi do povećane tražnje, pa je to verovatno jedan od uzroka što je međumesečna inflacija u novembru ubrzala.
Cene nafte na svetskim tržištima u poslednjih 3 meseca neprekidno padaju, pa nakon istorijskog maksimuma u avgustu, u novembru dostižu najniže vrednosti od početka godine. Cena nafte tipa Ural je u odnosu na avgust pala preko 20%. Ovo dovodi do pada nebaznih cena (pre svega goriva).
Ne dolazi do prilagođavanja cena pod administrativnom kontrolom, zbog predizbornog ciklusa. Pored cena energije, u poslednjih nekoliko meseci one najviše doprinose padu nebazne inflacije, koja opet značajno obara ukupnu inflaciju.
Rebalans budžeta i povećana fiskalna potrošnja očigledno počinju da utiču u smislu povećanja inflacije.
Subscribe to:
Posts (Atom)
